…fasciniraju me ovi raskoraci…
– raskorak izmedju ambicije i potencijala…
– izmedju nadobudnosti i potencije…
– drlikurcenja i mozdane disfunkcije…
– izmedju realnosti i zamisljene stvarnosti…
– izmedju znan, mogu i strah me necu…
– izmedju moralnog imperativa i speleologije nemorala…
– izmedju egotriperstva i bit svoj…
…i sve klize na kratkon fitilju…
– izmedju glava i guzica…
– izmedju nas i njih…
– izmedju mene i tebe…
…i ima puc svaki tren i otic sve u’tri picke materine…
…puno je revolucija protutnjalo kroz povijest i svaka je iznjedrila nesto, puno revolucija vodi se i danas i svaka ce iznjedrit nesto…
…a Lipa nasa vjecno u revolucijama i to “balvan” revolucijama, os umno, os materjano, ka Krlezina prica koja traje i traje…
…prestanimo karte bacat na izgledanje, jerbo nas poklopi svako djelovanje…
…lipo je lipo, ma je mudro mocnije…
…svatimo to, pa cemo se prestat mucit s’onin sta je za druge dicja igra…
…prestanimo se svadjati i nadmudrivati i pocnimo pojasnjavati, more bit se izvucemo iz ove ustajale barustine…
…poboljsajmo odnose sami sasobon, pa ce i s’drugima postat bolji, gladji, iskreniji, more bit se izvucemo iz konfuzija, rusilackih konfuzija svih veza i odnosa…
…naucimo se donosit odluke o sebi samima, tek onda i o drugima, jerbo nepoznavajuc sebe, nit znajuc stas o’sebe i sa’sobon, kakos znat stas s’drugima…
…okanimo se destrukcije, egoizma, ekstremizma, zavisti i ljubomore, klevete, urota i osvetoljubivosti…
…izgubili smo svaki dodir s’stvarnoscu…
…a ona je tu i nemilosrdno partija s’nama, jerbo more, jerbo joj nema ni ko, ni cime na’rep stat…
…nema, jerbo vaki kaki smo i u’sta smo se pritvorili, nemoremo ni seb na’rep stat…
…puno esencija cini zivot zivoton, ma van je svaka kurac dokle nevratimo sol zivota – samopostovanje…
…ovako smo bljutavi, bezbojni, kvarljivi, neprobavljivi – sebi i drugima…
…savrseno okruzenje, plodno tlo, a mi amorfna masa za meljanje provincijalizmu i zatucanosti…
aee…
