…dio smo Europe, starog kontinenta, doma kulture s’vodoskokon i tri zlatne ribice…
…nako visoko prskajucin, Becke skole, divota i lipota, inteligencije, znanja, krvavih ratova i trijunfalnih pobjeda…
…jesmo li ??
…jesmo !!
…zasto i kada nan je postalo tesko zivit sebe, zivit svoje, zivit u’svom, zivit sa svojin ?!?!
…kako, kada i zasto smo dozvolili da nas zagrize vampirizam amerikanizacije ?!?!
…zatrovani i prepusteni lakoci zivljenja u onome i s’onin, cemu nepripadamo…
…prepustili smo da nan siluju smisao vlastitog postojanja, kad i kako se kome sprdne, ol digne…
…dopustili smo da nan ljudskost eutanaziraju ljudske mjenice bez pokrica…
…udali smo se za zenika kojen je do nase dote, ne do mlade…
…pridrzali smo skaline najvecin lopinama covjecanstva – globalizmu…
…koji nan se kurac dogodija s’mentalnin sklopon ?!?!
…kad, zasto ?!?!
…pod ucjenon koga ?!?!
…pod ultimatumima cega ?!?!
…na svin levelima i u svin sferama, uspili su nas rasut, rasprsit i take zbuksat u teretnjake…
…sporovozne…
…bez cilja…
…bez smisla…
…nerazumne…
…bezperspektivne…
…na baketinu uvacene…
…sjebane i zajebane…
…Mi Hrvati, ostalo je jos samo ka krilatica u sportskin pobjedama…
aee…
PS: neke stvari dovoljno je bilo rec mi jednom, neke i ponovit koji put, a neke i stalno ponavljat, bar dok ja nebi prestala stalno ponavljat istu gresku, jedna od takih bila je: sine, onaj ko ti prilazi lazima i dolazi s’losin, oti je dosa po tvoju istinu i tvoje dobro, ka bude odlazija, pazi da ode skarsela kakin je i dosa – praznih
Renata Mrsa
