…dodje trenutak kad izazovu vlastitu sudbinu na dvoboj…
…ka ti je glava kuce bahati, neartikulirani narcisoid, beskrupulozni narcis, a koji vodjenje kuce temelji na verbalnin okrsajima, destruktivnin i nadasve umno i emotivno disfunkcionalno, al bisno i ogorceno provokativno, onda ti je jasno da imas posla s’unutarnjin razaracen kuce, ka sta ti je jasno da je i on sam sebi jedini unutarnji neprijatelj, a koji ce u trenutku proklizavanja na vlastitoj nemoci u ringu za moci i nadmoci nad ukucanima postajat sve gori, sve opakiji, opasniji, sve destruktivniji i na kraju krajeva onaj koji ako nece bit glava kuce – on ce je rusit…
…kolko god su provokativni, kontra provokacija itac in je u Ahilovu petu – tu padaju…
…krecu nervozne reakcije, jedno govore, drugo pokazuju, jedno s’drugin nema apsolutne veze…
…pokusavas zaronit u’ono sta in je zapravo svo vrime u’glavi, u’akciju, iskonsku akciju svih reakcija…
…jok…
…nemoguca misija…
…ali…
…ali nemoguca misija ukucanima, uljuljanin u zapovjednu liniju – ipak je on glava kuce, gube se u prebrzin reakcijama, no ne i za glavu, no ne i za tvornicu kaosa u kuci, jerbo u neprestanin izazivanjima na dvoboje, dodje trenutak kad izazovu vlastitu sudbinu na dvoboj…
…tada…
…tada il nikada, prilika je da svoju kucu prestanete koristit ka ring – izvucite ga na brisani prostor…
…jer…
…jer tog trenutka, impresija samin sa’sobon i virovanje kako je impresija ono sta izaziva i kod ukucana ulazi u zavrsni klinc, u full kontakt s’depresijon…
…depresijon ?!?!
…e depresijon, unutarnjon, duboko u’sebi zakljucanon, al jedinon pogubnon za narcisa – onog trenutka kad ga izvuces na brisani prostor…
…da…
…da, jer o’brisanog prostora za’njih vece drame nema…
…kolko god uvik, al uvik govorili kako nevole dramu, kako ih nefascinira, oni sami su uvik i zive u vjecnoj drami, drami sami sa’sobon, hraneci se ukucanima, jednin po jednin – do totalne drame…
…do zavrsnog cina…
…do unistenja i sebe i ukucana i kuce…
…izvucite ih na brisani prostor dok je jos na’vrime…
…tu padaju…
aee…
Autor: RENATA MRSA